„Хајде обрадуј дан“ је 2013. године покренуло пројекат „ПОКЛАЊАМ ТИ СВОЈУ ТАЈНУ“, који је осмишљен као пројекат културне анимације и едукације кроз популаризацију поезије и свих видова уметности.

Пројекат подржан од стране Министарства образовања, науке и технолошког развоја;
Суфинансиран од стране Министарства културе и информисања:

Партнери: Mikser Haus, Народна библиотека Србије, Центар за културу и образовање Раковица, Структура9, Описмени се, Такнис.
Пројекат је реализован у периоду од 3.3.2013. до 3.3.2014.

gallery1 gallery1 gallery1 gallery1

Основни циљ пројекта је промоција поезије и стваралачке делатности кроз размену стваралаштва, јер поезија као уметнички израз инспирише и прожима све облике уметничког стварања. У циљу популаризације поезије и креирања нових алтернативних облика презентације и размене стваралаштва пројекат је усмерен на промоцију свих видова стваралаштва кроз промоцију краеативног рада из области музичког, сценског, аудио-визуелног стваралаштва, уметничке фотографије, дигиталног стваралаштва и мултимедије, ликовних, примењених и визуелних уметности. Идеја је да се промовише аматерско стваралаштво и стваралаштво неафирмисаних младих уметника уз подршку афирмисаних уметника јер пројекат окренут афирмацији уметника из различитих области са сврхом развоја свести о значају културе и уметности и подстицања креативности.

AКТИВНОСТИ

У оквиру пројекта реализоване су следеће активности:
1.    Промоција књиге поезије „Поклањам ти своју тајну“, аутора Татјане Миланов, у Народној библиотеци Србије
Учесници: Иван Бекјарев, Ратко Божовић, Катарина Жутић, Рајна Круљ, Мина Радаковић, Ђурђа Павловић, Милан Пајић, Владимир Тешовић, Мина Ћурчин, Иван Башић, Константин Ацевски, Дејан Јајчанин, Тања Радовић, Татјана Миланов
2.    Рецитал - поетско вече, у Народној библиотеци Србије. Рецитал је заснован на концепту размене и прожимања стваралаштва. У оквиру рецитала промовисана је поезија, музичко, сценско и ликовно  стваралаштво, као и примена нових технологија у уметности
Учесници: Ђурђа Павловић, Милан Пајић, Владимир Тешовић, Катарина Жутић, Иван Бекјарев, Татјана Миланов, Рајна Круљ, Мина Радаковић, Мина Ћурчин, Иван Башић, Константин Ацевски
3.    Концерт рок музике у Mikser house-у (промоција младих демо бендова уз подршку афирмисаног бенда)
Учесници: Њушкачи јабука, 3мачке100година, Аб Ре, Плишани Малишан и Земља Грува
4.    Изложба слика у Mikser house-у (изложба слика неафирмисаних младих уметника и аматера уз подршку академских сликара)
Учесници: Рајна Круљ, Ана Ђаповић, Анђела Михајловић, Богдан Ђорић, Ирена Босиљко, Милица Бојић Јанковић, Милица Вучковић, Наташа Јосимов Белић, Неда Ликић, Нина Милетић, Марија Димитријевић, Zoa Hаndmade, Татјана Миланов

РЕКЛИ СУ О ПРОЈЕКТУ

„Овде смо имали једну добру вест из културе која није била на речима, него на делу, а била је и на речима. Оно што се мени овде допало јесте да је ово што смо видели била једна синтеза уметности, и то оних уметности које нису свеприсутне на телевизији и јавном животу. Једно велико изненађење за мене, тема љубавна на високо уметнички ниво издигнута. И коначно поезија. Поезија која је у нашим временима готово заборављена, све постоји више и у стваралаштву и у свакодневном животу него поезија; а овде је поезија била на делу. Све ово што смо овде видели, видели смо као објективну неочекиваност, ово се не дешава у нас, ово се не дешава готово никад. Па кад је то готово никад, онда је то чудо право.
     Чини ми се да оним што су ови млади људи рекли изазивају нешто што је пострадало у нас у великој мери, обнављају комуникацију са собом, комуникацију са другима. Ако нема комуникације са собом нема ни са другима, ако нема хармоније са собом нема ни са другима и зато вечарас не превише умно него превише емотивно ово све доживљавам. Морам рећи да ово вечерас није била конвенционална комуникација како смо навикли, како су нас навикли. Ово је удар на навику, ово је отпор навици. И сад остаје питање колико ће бити снаге у ових младих људи и колико ће бити снаге у ономе што су пострадале емпатије или што је дефект моралне интелигенције. Код нас је постадала морална интелигенција. Чинимо другима оно што не би желели да нама чине други. Пострадала је култура, а ја као човек који нешто ту ради, који нешто ту мисли, који о томе пише морам да кажем да сам запрепашћен пред глувонемом равнодушћношћу у односу на културу. А културу видим као претпоставку за све остало. Као претпоставку за сваку помену у нама  са становишта индивидуалих и колективних стратегија. Без присуства културе у промени, нема промене - нема оне дубинске, суштинске промене.
       Наш велики теоретичар чика Миша Ђурић је у својој докторској дисертацији покушао да дефинише културу, рекао је култура је све од стварности до вечности, дакле, не само оно физичко, оно свакодневно оно видљиво, него и оно невидљиво. Без културе човек не може заузети став према ономе што свара и што је створио. А ми све то немамо. Неко се сетио да култура не буде чак ни на маргини. А ови млади људи - комплименти, ја вас све љубим, ја вас волим. Ви сте показали како се трага за људском сложеношћу. У тој сложености дабоме, важне су страсти, љубав, мир, па коначно и игра. Игра је темељ културе, темељ постојања, темељ живота. Живи смо колико се играмо. Дакле човек је жив колико се игра, има га где се игра и нема га тамо где се не игра.  и има га. А има га тамо где се игра уметношћу највише јер је тамо најпунији, јер су тамо осећајност, емоције, унутрашња сложеност, тајна. Овде се помиње тајна. Па нећемо ваљда стизати до тајне преко великог брата? А, мислим, они који су то смислили грдно су нас преварили. Постоји једна реченица у овом пројекту - играј се, покрени се, а ја бих рекао усправи се. Усправи се, јер ако се не усправиш нема те као људског бића.“

Ратко Божовић, социолог

„Обрадуј песмом дан, обрадуј своју душу!
Ова лирска крилатица која се расцветала у најнеповољније време и за поезију, и за радост, и за људску душу, никад није била потребнија, пожељнија и лековитија него данас.
У ово тужно време, или пре невреме, кад многи уморни мудраци и засићени славодобитници проглашавају смрт песништва и држе му посмртна слова, песништво буја, класа и цвета свуда око нас, и у великим и у малим градовима, па чак и у неким подмлађеним селима, и тим разноликим и самониклим цвећем обезнађени народ брани и храни своју душу.
Скоро сваки град, градић, варошица и понеко сеоце у Србији има по неколико песничких дружина и клубова, који се као расути ђердани преплићу, улепшавајући једни другима живот и тако претварају обичне и сетне дане у празнике.
Ево сада једног новог, добронамерног и охрабрујућег позива младих људи на заједничко нежно дружење, на једну велику и добродошлу песничку мобу, која жели да све расуте лирске ниске широм Србије сакупи и униже у једну велику песничку огрлицу и да је стави око врата својој тужној и пониженој краљици песништва и обрадује дан неотуђеном и романтичном делу ове планете – Србији.
На ту мобу, ево, уморан и брижан доћи ћу и ја, да обрадујем и дан и душу и да бар мало подмладим наду!“

Добрица Ерић, песник
   
 „За поезију се обично тврди да је најрадикалнија уметност од свих уметности. У сликарству, вајарству, архитектури или музици, могу да уживају сви који виде и чују. Али језик, особито природни и “натприродни” језик поезије, сасвим је нешто друго у свој својој предилекцији за дубоко, унутрашње, метафизичко. Тако песништво у дијалектичкој равни добија повлашћено место и међу уметнoстима и међу естетичким категоријама. Али уистину то је сав живот, а са више разлога сва поезија, чак и она која евоцира најједноставније, најприсније предмете –“Једна марама је довољна да подигне свет”, говорио је Аполинер. Необични облици мисли, сањарије, жеље, нејасно мрвљење, све оно што прати необичну боју и ствара тако сложену митологију с тако узбудљивим цртама да више нисмо у недоумици да свему томе припишемо неко значење, да у том одједном видимо неки језик. Да би песник могао критички размишљати о свету, животу и човеку, од необичног великог значаја је да основа са које размишља, његова уверења и ставови буду чврсто засновани. И уколико су чвршћи, његово размишљање бива све поузданије.
     Данас и овде пред нама је једна књига: Поклањам ти своју тајну, ауторке Татјане Миланов. На први поглед сасвим обична књига, књига као и све друге књиге. Али, да ли је баш тако? Књига је подељена на три дела. Први део књиге су стихови младе поетесе Татјане Миланов, и њених пријатеља, други део неколико заједничких стихова који су написани у дуету, док је трећи део замишљен као отворени песнички полигон у коме сваки читалац може да допише своје стихове.“

Буца Мирковић, песник и позоришни критичар

„Зajeдничкo свojствo oвих рaдoвa je дa су УДРУЖEНИ, свe у циљу дa oбрaдуjу oвaj вaш дaн. Oвa излoжбa je нaстaлa зaхвaљуjући дивнoj зaмисли Taтjaнe Mилaнoв "ХAJДE OБРAДУJ ДAН". Склoни смo дa oсудимo дaн jeр ниje биo дoвoљнo дoбaр прeмa нaмa. A дa ли смo ми били дoбри прeмa нaшeм дaну, кojи je дaнaс и никaдa вишe? У oквиру oвe зaмисли дoгaђa сe књигa пoeзиje „Поклањам ти своју тајну“, излoжбa и дoбрa свиркa, у жeљи дa oбрaдуjeмo oвaj дaн! Joш je прoфeсoр Влaдeтa Jeрoтић у свojoj књизи "Сaмo дeлa љубaви oстajу" гoвoриo o три лудe сeстрe, a тo су Стрaх, Сeбичнoст и Жaлoст. Oнe сe пoбeђуjу сa три мудрe сeстрe! Стрaх пoбeђуje Вeрa, Сeбичнoст пoбeђуje Љубaв, a Жaлoст пoбeђуje Нaдa! Сви кojи смo учeствoвaли у oствaрeњу oвe зaмисли и у нaди дoбрoг њeнoг пoчeткa, вeруjeмo дa ћe бити људи кojи ћe je нa прaви нaчин схвaтити и пoмoћи нaм у њeнoм дaљeм oствaривaњу, a тo je прoмoвисaњe културe и умeтнoсти и буђeњe истинскoг oсeћaja зa њу! Нa jeднoм мeсту и aфирмисaни и нeaфирмисaни умeтници, jeдни дa нaстaвe и пoдржe, други дa пoчну и нaстaвe ИДEJУ РAДOСTИ. Jeр, мa кaкo умeтнoст билa oдрaз jeднoг врeмeнa, oнa je eсeнциja хрaбрoсти дa сe искaжe Чoвeк у свojoj суштини, БИЋE ВEРE, ЉУБAВИ И НAДE! Пoсмaтрajтe oвe рaдoвe с рaдoшћу, oтвoритe сe прeмa њимa, jeр oни сaмo жeлe дa oбрaдуjу вaш дaн!“

Рajнa Круj, aкaдeмски сликaр и пeдaгoг

„Морам рећи да смо овде присуствовали једном заиста ретком догађају. Ово ме је потсетило на стара врмена када је свако позориште у Београду имало овакав један рецитал или љубавне или револуционарне поезије која је била модерна у то време. То је био један од најлепших периода мог живота када се неговала поезија, када се неговала лепа реч и ево среће да су се неки млади људи досетили да направе нешто изузетно. Ово је својеврсни културни мултимедијални, мултиуметнички подвиг. Врло сам узбуђен зато што сам и сам учествовао у овом пројекту, он јесте тако замишљен да учествују и професионалци и аматери.“

Иван Бекјарев, глумац